Јаши – поклоњење моштима Св. Петке

sv petkaЈаши - поклоњење моштима Св. Петке

Pokloničko putovanje u Jaši
Info. tel: +381 60 333 08 05

https://www.facebook.com/SvetosavskoHodocasce

Sveta Petka Paraskeva

27. Oktobar po novom a 14. Oktobar po starom kalendaru je dan na koji se slavi praznik kod nas veoma poštovane svetiteljke, prepodobne matere Paraskeve, u narodu nazvane svete Petke, Petkovače ili Petkovice, zaštitnice žena, svetiteljke koja je celog života pomagala bolesne i siromašne ljude. Negde ovaj praznik zovu Pejčindan, u srpskim primorskim krajevima „Petka Biogradska“, jer su joj mošti počivale takođe i u Beogradu. Prepodobna mati Paraskeva je rođena u Epivatu, malom mestu u blizini grada Kalikratije (Pivat, turski Bojados), između Silinavrije i Carigrada, u Maloj Aziji, pri kraju desetog, a po nekim autorima i na početku 11. veka. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i čula reči Božanskog Jevanđelja : „Ko hoće za mnom da ide, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i za mnom da ide“ (Mk. 8,34), ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih. U dubokoj starosti javio joj se, u snu, anđeo, i uputio u otadzbinu da širi veru Hristovu Nakon smrti svojih roditelja, ova sveta devica željna podvižničkog života napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, a zatim se zaputi u pustinju Jordansku, živeći strogim anahoretskim životom, u postu, molitvi i usamljenickim zivotom, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje. U doba pozne starosti posluša glas Anđela Božijeg, koji jos se javio u snu, ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu je sirila veru Hristovu. Sveta Petka se, na ikonama, predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci. Tu ona požive još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11 stoleću. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih. Po promislu Božjem, koji htede da proslavi ugodnicu svoju. Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bogougodni hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu. Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, ponovo u Carigrad. Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu gde je bila 125 godina . Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde se i danas nalaze. Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako u Srba tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na srednjem istoku.

Po brojnosti svečara u Srbiji Sveta Petka je na petom mestu, a brojni hramovi posvećeni su njenom kultu. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući i nadajući se da će im zalečiti rane i zaštiti ih od bolesti. Bilo je brojnih teza o njenom srpskom poreklu, ona je u stvari poreklom iz Grcke. Ovo je naučno odbacio čuveni istoričar, arhimandrit Ilarion (Ruvarac). Ova tvrdnja vaskrsla je i između dva rata, a i danas ima pristalica. Međutim, za hrišćanina poreklo svetitelja uopšte nije bitno. Važni su život i podvizi, čuda i sve ono što ga je učinilo svetim. Tako je i ovu svetiteljku proslavio njen podvižnički život u pustinji, bezbrojna čuda koja je učinila posle blaženog upokojenja, a čini ih i danas. U Rumuniji je sveta Petka najslavljenija svetiteljka. Stotine hramova njoj je posvećeno. Kult svetiteljke, je takođe rasprostranjen u Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji, nešto manje kod Grka i pravoslavnih Albanaca, a kod Rusa veoma malo. Svetu Petku kod nas posebno poštuju žene, obraćaju joj se nerotkinje, a i ostale u raznim životnim nedaćama. Njenim danom smatraju petak, jer je svetiteljka verovatno na taj dan rođena, otuda joj i ime. Tog dana ne rade određene poslove, poste, posećuju crkve i mole se sv. Petki. Širom Srbije i Vojvodine mnogo je vodica i kapela posvećeno majci Paraskevi. Podignute su u znak zahvalnosti za molitvenu pomoć nekom od verujućih. Ta su mesta centri brojnih hodočašća našeg pobožnog sveta. Brojni su u rodovi koji danas slave svoju krsnu slavu. Ona se smatra prvom u nizu jesenjih slava.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s