Беседа оца Симеона Рукумијског

О ДУХОВНОЈ МОЋИ

– врлине и како их стећи-

Прашатање…

“ Во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа. АМИН.

“- Господ наш, Исус Христос, браћо и сестре, започео је своју науку са речима: “Покајте се и верујете у Јеванђеље“, а поуке је савршио испред издисаја, значи на Крсту када је рекао: “Оче опрости им јер не знају шта раде.“
Ово значи да сваки човек треба да започне правилно, значи са покајањем и вером у Јеванђеље и да заврши заврши правилно, а то значи да опрости све својим дужницима, нарочито оним вређачима и непријатељима својим. Онда је такав ученик Христов!
Дакле покајање је семе, а опроштај другима то је плод покајања и правилног православног веровања.
О томе нам и говори данашње Јеванђеље.

Једном цару неко је био дужан велику своту, огромну своту златних дуката-таланата, и требало је да буде предат кривом и жена и деца и све што има имања и опет да не поклопи онај дуг. Није имао да се раздужи. Он је молио зајмодавца да му опрости дуг, и овај му опростио. Тако је дошао до слободе. Кад је отишао на слободу он је ухватио за гушу једног свог дужника који му је био дужан једну смешну-малу цифру од неких 100 гроша.
Када је чуо цар овај -зајмодавац, он је повукао ону своју реч и упозорио га је да није требало тако да ради, ако је он био човекољубив према њему, тако је требао и он да поступи према свом дужнику.
Овај први човек, који је био огромну своту дужан, то њега представља сваки од нас! – Ко зна колико је сваки од нас дужан Господу Богу, колико смо милиона и милиона грехова увредили Господа Христа!
Људи који не знају шта је грех и који не знају за покајање, они сматрају да ако нису сагрешили у великом, нпр. убиство, пљачки великој и слично, да ако то нису учинили, да нису грешили…
Међутим треба знати да ми људи грешимо злоупотребљавајући своју вољу јер, грех јесте дакле зло, употреба своје воље – зато човек греши у мислима, речима и делима. Дакле зла мисао је у ствари семе, реч је већ нешто што доноси плод, а дело сигурно значи то што дониси плод, наши плодови злих мисли, а то су зла дела. И зато човек треба да се каје за зле мисли, за све зле речи и за сва зла дела!

Вера нам је Православна и није довољно да човек само верује па да може тако да уђе у живот, него је потребно и да делујемо, сећајући се речи једног нашег србског светитеља, Светог Никодима, који каже :“ Бог зна наше немоћи и даће нам духовну моћ, ако ми најпре покажемо труд.“
Зато је потребно да се трудимо, нарочито у молитви Богу, да се трудимо у посту у постовима, да се трудимо у милости, да се трудимо да будемо милостиви у материјалној и духовној милостињи. Ко не може материјалном милостињим да помогне, нека упражњава духовну милостињу и тако да помаже. Нека се моли Богу, да му Бог да снаге, да се моли за другог, и за оне који га помажу. Да се сећа својих предака упокојених и да запажа те невољнике око себе и да тајном милостињом (матиријалном или духовном) помаже. Та тајна милостиња је најмоћније средство у борби против злих сила, плус поменуто из Јеванђеља, а то су молитва и пост!
ДАКЛЕ МОЛИТВОМ И ПОСТОМ СЕ ИЗГОНИ ТАЈ ЗЛИ РОД!

Каже се кандидату за монаха-калуђера да ће молитвом и постом умилостивити Бога! Ако се тако каже калуђеру, онда тако може сваки хришћнин да чује и тако чини!
ДАКЛЕ МОЛИТВОМ И МИЛОСТИЊОМ ЋЕ МО УМИЛОСТИВИТИ БОГА!

ПОРЕД СВЕГА ТОГА ТРЕБА ДА ИМАМО ВЕРУ И ПОВЕРЕЊЕ У ЖИВОГА БОГА, ЗНАЧИ У СВЕТУ ТРОЈИЦУ, ОЦА СИНА И СВЕТОГА ДУХА, ЈЕДИНОГА БОГА!!!
Да имамо Православну веру, да имамо поверење у Оца нашега Небескога, јер као што родитељ брине о деци својој, о свим потребама, ако човек грешан брине за све то, како неби она Господ, Отац Небески бринуо о нама, излазио у сусрет нашим разумним потребама. Наше потребе могу да буду заиста потребе, а могу да буду и неке лажне, да човек и не добије то што тражи од Живога Бога.
Треба да иштемо најпре оно што је непролазно – Царство Небеско, па радимо и знојимо се преко читавог дана и онда опет на молитву славимо Бога!
Ма шта човека да снађе у времену, увек треба славити Господа, Оца нашег Небескога, јер ништа значи не бива без Његовог допуштења, и ништа што је добро, није без Његовог благослова! А нама људима остаје да се трудимо у молитви, посту, милости да би тако узастали у врлинама, у ВЕРИ, НАДИ, ЉУБАВИ, ХРАБРОСТИ, ТРПЉЕЊУ, НЕОСУЂИВАЊУ БЛИЖЊИХ, значи у ПРАШТАЊУ, јер о праштању и говори данашње наше Јеванђеље, о праштању ближњима.

Када би смо имали ту врлину, онда не би било толико парница, не би било толико губљење времена, неби било толико злих речи, повреда, мисли, убистава, освета и ко зна колико још…
Чудне су за људе ове речи са Крста које су се чуле :“ Оче опрости им, јер не знају шта раде“!…“

Дакле као што Владика Николај каже, до тих речи које су изговорене Пречистим устима Христовим: “Оче опрости им јер не знају шта раде“, дотле се увек чуло на губилиштима, по тамницама, затворима, робијашницама, чуло се освети ме, освети ме, осветиме ме. Значи човек је гледао да се освети својим непријатељима, нарочито ако би га они по његовом расуђивању неправедно лишили слободе, или набедили да је неко зло учинио…
А, овде сад чујемо нове речи Господа: “Оче опрости им, јер не знају шта раде“.
И заиста је браћо и сестре тако, ако се човек смири, ако смирено погледа нападача, неког гневљивца, он ће да примети да тај човек није сам! Него да неког има поред њега, или у њему, и он га подстрекава на гнев, на псовку, на рђаве речи, на хуле и тд. Јер никада није ни једно зло без учешћа оног првог злог, оног првог злог духа, који је отпао од Бога још пре стварања времена!
Због тога ко се смирио пред Богом, он може са чуђењем да гледа шта се дешава са његовим ближњим, са човеком који га на правди Бога напада, и тако се тај нападач смирава, ако се ми не покренемо гневом на њега, па му враћамо око за око, зуб за зуб, или како неки кажу за једно око 10 зуба…!
Имате данас и таквих осветника, а то значи већ нешто што изражава стање душе, дакле та осветољубивост.
Пазите овако :- Када се ради о појединачним случајевима ми би требали да ако имамо снаге и смирења да окренемо други образ! А, ако се ради о нападу на породицу, или народ, положај војнички, онда нема ккретања другог образа, него се враћа у пуној мери ономе ко кидише да нам упропасти тела и душе. А то су ови непријатељи наши који нас двојно нападају, али ако Бог да, све ће добро бити, јер све што се дешава, дешава се по Божјем допуштењу, а ради нашег покајања, ради нашег истинског обраћања Богу Живоме!

Мора се србски народ, значи сви који Хуле Господа да престану да псују, требало би да ако Бог да деца рађају, значи да се не убијају деца абортусима, да се бар мање краде, и што се крало у прошлости не тако давној.
Дакле неке основне муке, односно болести требало би прво лечити, те највеће, па после ћемо се хватати у коштац са неким мањим!
Тако свети оци препоручују да се човек ухвати у коштац са оном страсти која највише пред њим царује! Кад њој откине главу, победи, онда ће и друге да устукну од таквог једног борца, кога подржава и сам Бог својом енергијом, својом благодаћу. А неше је да се вежбамо као што рекох у молитви, у посту, у милостињи!

Молитва зависи од покајања и поста нарочито. Онај ко се каје за своје грехе, требало би да од свог духовника, или свештеника тражи епитимију, значи духовни лек!
Нарочито човек треба да пости како је то прописано правилима црквеним. Ако је телесно здрав, па чак и ако је болестан, нека пости онако како је то прописано, јер ако се држи такав пост и ако се у пост не предамо у посним јелима, онда се у души јавља природна жеља за општењем са Оцем Небеским, а то је молитва!
Молитва је општење или разговор са Оцем Небеским!
Обававља се речима, али се духовно осећа, нарочито ако је наша молитва сабрана и мање расејана!
Само се Анђели Боји нерасејано Богу моле, а човек има мање, или веће расејање на молитви! Али, од уздржања – поста, од наших намера, најважније је да човек кратко речено, ВЕРА И НАМЕРА.

Ако је наша намера добра, ако нам ве вера права, Православна, онда и поверење у Христа то значи у Бога Живога, она се све то завршава онако, како је то Богом благословено.
Тако човек води добар рат, ратује добар рат овде на земљи са циљем да уђе у живот вечни коме нема краја…

По питању поста знате већ како иде. Кад се каже постити, то значи да се пости на води, не на уљу, у строгом смислу речи, кад се каже постити, то значи једанпут јести на води.
Наш народ зна шта је пост, а то је 2-3 пута употреба јела на води и уздржавања од сагрешења у духовном посту.
Дакле то је пост којим се ми припремамо за Свето Причешће. То је пост на води!
А ово што неки попуштају на уљу да се једе, па причешћује, то може само ко је загрљен у болести и опет може дан, два и три у зависности колика му је снага тела, пред причешће да посте на води, осим оних који су у кревету, тешки болесници.
Јер, тешко се може водити духовно мислени рат, ако се не пости!…

 р

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s