Неколико чуда из манастира Рукумија (молитве за нероткиње)

Истеривање нечастивих

„Оца Саве, једног од наших највећих духовника, више нема, као ни чудотворних моштију преподобног Мартирија Синаита, ни руке свете мученице Јелице, али се овде и сада, над празним Мартиријевим кивотом, многи моле за спас и жеље им буду услишене”, каже игуман Симеон

Црква посвећена светом оцу Николају

Чим је букнуо рат на простору бивше Југославије, Дача из Кикинде је заробљен. Сваке ноћи се молио светом Василију Острошком и светом оцу Николају да му помогну. Молио се овој двојици светаца јер је чуо да су се у црквама посвећеним њима, у манастиру Острог и Рукумија код Костолца, многа чуда догодила. Молио се и надао да се деси чудо и да се извуче из пакла у који је стигао. И молбе су му услишене. Убрзо је уследила размена заробљеника и Дача је пуштен из логора.

Сунчан јесењи дан. На клупи испред улаза у цркву седи човек средњих година. На њему зимска јакна, маскирне панталоне и похабане блатњаве чизме. Лице преплануло од сунца и ишибано ветром. Крај њега одложен ранац са врећом за спавање и транзистор облепљен селотејп траком.

Пешице због чуда

Дача из Кикинде

– Стижем пешице из манастира Острог – почиње причу Дача после краћег убеђивања да се фотографише и поприча са нама. – Напишите само Дача из Кикинде, то је довољно. Тек је почео рат, нико никоме рачуне не полаже, влада хаос, гине се на све стране, све се распада и кад је нас неколико заробљено, било је јасно да само чудом можемо да преживимо. Почео сам да се молим сваке ноћи. Светом Василију и светом оцу Николају. За моћи светог Василија сви знају, а чуо сам био да су се у манастиру Рукумија многа чуда догодила, па сам сваке ноћи у мислима био тамо. Иако ми реалност није давала велике шансе да преживим, једино сам од вере и наде очекивао спас. И заклео сам се. Ако се то чудо догоди, па одавде изађем жив, пешице ћу сваке године да идем до Острога и натраг, наравно са краћим задржавањем у Рукумији. Ево, сада се враћам из Острога. Ово је тринаеста година како пешачим.

Причу слуша игуман Симеон, старешина манастира Рукумија. Потврђује да је све тако било, да Дача најмање два пута годишње сврати код њих, али и да има много оних који су спас нашли у овој светињи.

Отац Симеон, старешина манастира

– Отац Сава, којег сам овде затекао, био је један од последњих наших великих духовника чије су молитве многима помогле – почиње причу игуман Симеон док улазимо у манастирску трпезарију. – Овде се заиста много позитивног догодило и догађа се. Оцу Сави су о чудотворним молитвама причали његови претходници, а много тога што се догодило забележила је монахиња Атанасија Рашић. Када смо почели да се бавимо издавачком делатношћу, објавили смо те приче у књижици “Чуда божија наших дана”.

Листам књижицу. У њој много судбина смештених у тридесетак прича и све са срећним крајем.

Милошу су усне испуцале, а коса опала. Имао је само пет година. Упркос свим терапијама, није му било боље. Родитељи, који нису у цркву често улазили и који нису знали ни где се које свеће пале, дошли су да овде потраже помоћ. Духовник је слушао причу оца и мајке како се дечак тешко разболео и где се све лечио, а затим му је очитао молитву. Милош који је до тог тренутка био ћутљив и нерасположен почео је да теши родитеље да се не секирају и да ће му сигурно бити боље. После неколико молитви и разговора са родитељима и Милошем, све је кренуло набоље. Милош је порастао и за војску стасао.

Како је Жића постао добротвор

Кивот где су биле мошти Мартирија Синаута

– Ово је само једна од многобројних прича које је забележила монахиња Атанасија – каже игуман Симеон. – Чуда су се догађала нарочито у време када су овде биле две светиње. Прва су свете мошти Мартирија Синаита. Он је био један од триста монаха са Синаја који су у средњем веку овамо стигли да ојачају веру у Христа. Његове мошти налазиле су се у кивоту у ниској припрати испод северног прозора у цркви. На кивоту се налазила друга светиња, рука свете мученице Јелице. И мошти и рука су нестале. Остао је само кивот, али изнад тог кивота и данас се читају молитве за здравље и пород.

Прича отац Симеон како се учио духовности код оца Саве, како је његова реч била силна, а готово свака молитва услишена. Прича и како је игуман Сава предвидео долазак оца Симеона, како је најавио многе ствари што су се касније десиле. Отац Сава је истеривао духове, овде су се окореле нежење жениле, нероткиње децу добиле.

– Треба видети како се тело грчи када се из њега терају нечастиве силе – каже отац Симеон. – Био сам сведок многих чуда оца Саве, али се и данас много шта дешава. Сећам се као јуче, шета портом жена, превалила педесету годину и води за руку девојчицу од неколико година. Прилази им отац Сава и пита како јој се зове унука. Жена се изненади. „Зар се не сећате, оче. Па ово ми је кћер. Родила сам је у педесетој после ваших молитви.”

Угледни сеоски трговац испричао је за манастирском трпезом како је постао добротвор цркве. Било је то, забележила је монахиња Атанасија, у време када се у цркву није много ишло. После неких размирица у фамилији, Жића више није могао да заспи. Ноћу, тек што склопи очи, на њега крену демони, страшни људи као чопор звери реже и у лице му се уносе. Ноћна мора је постајала све озбиљнија. Лекари и лекови нису помагали. И погнуо је главу, па отишао у манастир. Духовник га је примио, очитао молитву, дао му освештану воду да попрска кућу, кревет, мало да попије. Онда је дошао још једном, па после тога на причест. Постао је редован гост манастира, добро је спавао, мирно живео и изјавио како је у манастиру све чешће јер је ту добио нови живот. Зато је и постао добротвор.

– Таквих прича је на хиљаде – склапа књижицу отац Симеон. – Овамо долазе људи из целе источне Србије, али и из других крајева. Ово место је свето, овде се над кивотом Мартирија Синаита много шта доброг догодило. Многи су се излечили, жене децу добиле, сан се на очи људима вратио… DSC_0196-Edit

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s