О СЕКТАМА И ЛАЖНИМ УЧЕЊИМА

Сектовед секты не должны пользоваться безналоговым статусом

Поводом све масовније појаве разних секти, лажних пророка и видовњака, ове године су се Патријарх и архијереји наше Цркве  с правом обратили верницима, указујући на штетност њиховог деловања.

Није случајност да су се сви они појавили баш сада. Историја Хришћанске цркве нам сведочи да су се они појављивали онда кад је Црква била нападана и прогањана. Иза њих стоје одређени моћни центри, који располажу великим материјалним средствима, што им омогућава да се шире све више. Они су антихришћански и антиправославно настројени. Велика опасност се надвила над наш народ. Њима погодује и то што се глас наше Цркве више од пола века није могао чути уопште, или се једва могао чути. То је, свакако, оставило дубок траг и последице у души нашег народа. Данас многи желе да попуне празнину у својој души, да утоле своју духовну глад и жеђ. На том путу наилазе на разне секте, лажне пророке и видовњаке. Многи од њих се позивају на Свето писмо, тумачећи га онако како њима одговара.

Нажалост, многи од нас слабо познају Свето писмо, тако да наивно прихватају оно што им нови „учитељи и пророци“ говоре. Сви они посебно нападају Православну цркву, јер знају да је једино она истински чувар правог учења које је садржано у јеванђелској науци. Они добро знају да је једино Православна црква живи Богочовечански организам, Тело Христово, које је Христос Глава. Сам Господ Христос је прорекао да ће се појавити многи лажни пророци и учитсљи: „И тада ако вам ко рече: Ево овдје је Христос; или Ено ондје, не вјерујте. Јер ће се појавити лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране. Али ви се чувајте; ево све сам вам казао унапред“ (Мк 13, 21-23).

Међу разним хришћанским сектама постоји, свакако, различит приступ у тумачењу и разумевању Светог писма. Међутим, то је мање важно. Као што смо већ рекли, свима њима је важна заједничка борба против Православне цркве. Наш познати савремени теолог др Лазар Милин, говорећи о овом проблему, каже: „Суштина секте се управо и састоји у њеној опозицији према Цркви, у порицању црквене вере, црквене организације и црквене власти. Секта то обично чини у име духовности, у име правог Христа, у име истинитог тумачења и схватања Светог писма. У ствари, свака секта чини огромну услугу атеизму, било свесно или несвесно. Атеисти и нехришћани могу да буду спољашњи противници Цркве, а секташи су њени унутрашњи противници. Материјалистичка философија јој пориче истинитост тобож у име научних чињеница, а секташи поричу истинитост Цркве тобож у име Светог писма. Метод је различит, а резултат исти: оспоравање и обарање Цркве“ (Л. Милин, Научно оправдање релшије VI, Београд 1986, стр. 33).

Важно је напоменути да су за душу нашег човека подједнако погубне и разне хришћанске секте, а такође и источњачке, које се све више шире на нашим просторима. И једне и друге не нуде и не дају праву духовну храну и воду, већ затровану; не дају прави лек за лечење духовних болести, већ нуде отров. Све то чине смишљено да би лакше придобили лаковерне.

Нажалост, наш Устав њима нехотице иде на руку, јер још не прави разлику између Цркве и секте. То сектама омогућава да се као разна „удружења грађана“ врло лако региструју и организују. Исто тако, многи лажни пророци, гатаре и видовњаци закупљују време на појединим телевизијским каналима у ударним терминима, или велики простор у разним часописима, што им омогућава да се промовишу и још више трују душу нашег народа. Наша Црква не добија све то. Ако се и појављује на телевизији, то није у такозваним ударним терминима, јер многе од разних секти располажу много већим материјалним средствима од наше Цркве. Зато се можемо питати да ли је све у новцу, ,зар не постоји нешто што је важније и претежније? Свакако да постоји, а то је проповедање истине, праве Христове науке и спасења људи. Неки нам приговарају да нисмо толерантни и да смо понекад много оштри према секташима. Можемо слободно рећи да смо још исувише благи. Критичаре, који заговарају неку лажну верску толеранцију, можемо питати да ли су секташи толерантни. Многи од њих се служе разним преварама и сличним средствима да би наивне, лаковерне и колебљиве у вери придобили. Нико не сме и не треба насилно и нападно да намеће своју истину. Ми, православни, то можемо слободно рећи, јер наша Црква то никад није чинила у својој историји.

Будимо истрајни у нашој вери, чувајмо је од лажиих месија, пророка и учитеља и немојмо се плашити, јер нам је Господ Исус Христос, наш Спаситељ, рекао: „Ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека“ (Мт 28, 20).

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ

Живимо у тешким временима. Сведоци смо читаве поплаве разних секти, лажних пророка, видовњака и гатара. Сви они нападно наступају и трују душу нашег народа. Међу сектама које су врло активне на нашим просторима истиче се секта позната под именом Јеховини сведоци.

Као код других, тако и код ове секте треба одмах истаћи да је њен оснивач Чарлс Тејз Расел , прогласио себе за „пророка“ Божјег, а своје учење „откривеним“ од Бога. Ова секта је од свог настанка више пута мењала своје име. У почетку су њени припадници носили име раселовци, према свом оснивачу Раселу, затим „Озбиљни истраживачи Библије“, а од 1931. године називају се„Јеховини сведоци“. Чарлс Расел је рођен 1852. годинеу Питсбургу, Пенсилванија, САД. Бавио се трговином, али се убрзо прочуо као тумач Светог писма. Од младости су га занимала есхатолошка питања и проблеми. Тумачећи их, представљао је себе као „пророка“ који је откривење добио од Бога. Његове присталице су га поштовале и називале га „послаником“ Божјим. Расел се бавио и писањем. Његово најпознатије дело носи назив „Библијске студије“. Године 1879, Расел је покренуо полумесечни часопис „Кула стражара као весник присуства Христовог“, који је уређивао до своје смрти 1916. године. ;

Његов рад су продужили његови следбеници, тако да су се Јеховини сведоци раширили и пропагирали своје учење на свим континентима. То раде врло наметљиво и на јавним местима и по приватним становима.

Јеховини сведоци одбацују хришћанску догму о Светој Тројици, јер, како они кажу, о њој се не говори у Светом писму. Међутим, врло лако можемо оспорити ту њихову тврдњу, јер је познато да се ова догма наговештава у Старом завету, а открива потпуно у Новом, јер је Стари завет био само „сен добара која ће доћи“ (Јевр 10,1). У ово се може уверити свако ко познаје текст Светог писма.

Они оспоравају и православно учење о Господу Исусу Христу. За Спаситеља кажу да је Син Божји, син оца Јехове, али није Бог, већ Реч Божја, Божје прво створење. Ово своје име је имао док је живео код свог небеског оца Јехове Бога, пре него што је постао човек. Као човек је распет и сахрањен. Није васкрсао телесно него духовно. Пошто Господ Исус Христос по њима није Бог, то ни Његова мати Дјева Марија није Богородица. Јеховисти су отишли још даље, тако да су оспорили Божанство и трећем лицу Свете Тројице – Духу Светом, кога зову Божја сила.

Они оспоравају и одбацују и хришћанске символе, празнике и обичаје, јер су они, по њима, многобожачког порекла. Да би „оправдали“ ово своје схватање, позивају се на разне енциклопедије, а не на доказе из Светог писма или Историје Цркве. Свете тајне називају обредима и признају само обред крштења и Господњу вечеру (причешће). По њима „крштење није ради опраштања греха, него је оно само спољашњи знак поништења греха“. На Господњој вечери (причешћу) по њима хлеб и вино се не претварају у право тело и крв Христову. За разлику од адвентиста (суботара) не деле јела на „чиста“ и „нечиста“, али забрањују употребу крви. Чак су и против трансфузије. Тако је прошле године један младић у Неготинској крајини умро, јер његов отац није дозволио да му лекари дају трансфузију. О овом догађају је писала наша дневна штампа.

Ипак, главна тачка њиховог учења јесте хилијазам, односно вера у скори долазак Христовог земаљског хиљадугодишњег царства. По њима вечни живот на небу „резервисан“ је само за 144.000 праведника који су одабрани. Док адвентисти говоре да ће други Христов долазак бити видљив, јеховисти, по тврдњи њиховог оснивача Расела, уче да ће бити невидљив. Он је „прорачунао“ да је Христос невидљиво дошао на Земљу 1914. године. Тада је основао своје хиљадугодишње царство којим невидљиво влада с неба преко одабраних, изабраних „кнезова“. По Раселу живот у овом царству на Земљи „биће прави Рај, без икаквих материјалних и социјалних недостатака“. Ето, о свему овоме говори Расел, а из Светог писма знамо да је сам Господ Исус Христос рекао да о времену Његовог другог доласка не знају ни Његови анђели.

Покрет Јеховиних сведока је, како каже наш савремени теолог др Лазар Милин, „концентрат свих старих хришћанских јереси прожетих духом јудејства“ (Л. Милин, Научно оправдање религије VI, Београд 1986, 96). Јеховисти се са јудејством слажу у томе што одбацују хришћанску догму о Светој Тројици и што поричу Божанство Господа Исуса Христа. Међутим, од јудејства се разликују у томе што признају Исуса Назарећанина за Месију, што одбацују старозаветне празнике са суботом и старозаветни обредни закон, и што за разлику од Јевреја, слободно спомињу Јеховино име.

Ми, православни хришћани, треба да се чувамо и од јеховиста и од свих осталих секти које делују на нашим просторима, јер сви они нуде затровану духовну храну и пиће. Исто тако, стално треба да имамо на уму да је једино Православна црква једини истински чувар спасоносне Христове науке.

АДВЕНТИСТИ (СУБОТАРИ)

Уз Јеховине сведоке, адвентисти (суботари) су данас, такође, врло активни на нашим просторима. Њихово име дол ази од латинске речи adventus, што значи долазак. Они кажу да очекују скори долазак Христов на Земљу, кад ће судити и живима и мртвима по њиховим заслугама и по томе се разликују од других хришћана који, такође, верују у други долазак Господа Исуса Христа. Додуше, у томе они нису изузетак, јер је било и других, који су се бавили прорачунима кад ће Христос доћи. Сви они заборављају на Христове речи о Његовом другом доласку: „О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам“ (Мт 24,35). Кад су Га апостоли после Васкрсења поново питали о овоме, Он им је рекао: „Није ваше да знате времена и лета које Отац задржа у својој власти“ (Дап 1, 7). Међутим, секташи не маре за ове Христове речи, што је још једна потврда „исправности“ њиховог учења.

Оснивач адвентизма био је Вилијем Милер ,који је живео од 1782. до 1849. године. По занимању је био фармер, али је пуно читао. Проучавајући Библију, он је на основу књиге пророка Данила „израчунао“ да ће крај света доћи између 21. марта 1843. и 21. марта 1844. године. Много људи је поверовало у ову његову тврдњу, тако да су се припремали за овај догађај. Међутим, кад је време истекло, многи су били разочарани. Милеров пријатељ Семјуел Сноу је „пронашао“ грешку и означио 22. “ октобар као датум краја света. Међутим, њихове присталице су и овог пута биле разочаране. Баптистичка заједница, којој је Милер припадао, искључила га је из свог чланства. Због тога је он основао нову, адвентистичку заједницу. После Милерове смрти, настављачи његовог дела били су Хајрем Едсон, Џозеф Бејтс и Елен Вајт 1827-1915.

Основа новог адвентистичког учења састојала се у томе да је Христос 1844. ушао у небеско светилиште да суди гресима живих и мртвих, да треба празновати седми дан као сабат (субота-дан одмора) и веровати да је Елен Вајт права пророчица. До 1855. године седиште им је било у Бетл Крику, Мичиген, а од 1860. године званично се зову Адвентисти седмог дана. На нашим просторима се појављују почетком овог века. Скупљају се и моле у својим „домовима молитве“. Имају и своје богословске школе, а од пре неколико година и свој Теолошки факултет у Београду, на Бановом брду.

Они усвајају Никеоцариградски символ вере без додатка „Филиокве“, али га тумаче на свој начин. Главни извор вере су Библија и дела „пророчице“ Елен Вајт. По њима Библија се сама по себи тумачи, човек се спасава вером у искупитељску Христову жртву. Христос је једини посредник, па се због тога не треба молити ни Богородици ни светитељима. Од Светих тајни признају само обред крштењаи „вечеру Господњу“ (причешће). Међутим, они не верују да се хлеб и вино претварају у тело и крв Христову. Не поштују иконе, реликвије и крст. Уче да ће се васкрсење мртвих десити у две етапе: прво ће васкрснути праведници, а затим грешници. Верују у хиљадугодишње царство Христово – хилшазам. По њима, Христос ће доћи и васкрснути праведнике, који ће се са Њим вазнети на небо, где ће остати хиљаду година. Зато време Земља ће бити пуста, а Сатана свезан. После хиљаду година ће васкрснути и грешници, Сатана ослобођен, па ће их варати. Даље, Христос силази са праведницима на Земљу и бори се против Сатане и грешника. Пошто их победи, баца их у огњено језеро. Значи, они ће бити уништени, а не бачени на вечне муке, како учи Црква. Као што смо рекли, адвентисти празнују суботу уместо недеље, коју је, по њима, увео папа, кога називају антихристом. Јела деле на чиста и нечи ста. Неједу свињетину и уздржавају се од алкохола и дувана. За „вечеру Господњу“ (причешће) употребљавају слатко вино или ширу.

                                                  ПОКРЕТ ХАРЕ КРИШНА                                                                                                                 (Покрет за развијање „ Кришнине свести „)

Као многе друге источњачке секте и покрети, тако је и овај покрет из Америке дошао у Европу и на наше просторе. Оснивач овог покрета је Прахупада, који је 1966. године из Индије дошао у Америку. У Њујорку је почео да се дружи са хипицима и да им проповеда своје учење. Говорио им је да треба да се одрекну свог дотадашњег начина живота, односно да се одрекну бесциљног лутања, дрогирања, разврата и оргијања. Учио их је да треба да развијају свест о Кришни. (Кришна је једно од аватара, односно оваплоћења индијског бога Вишнуа.) Прахупада је говорио да се то постиже једноставним и непрестаним певањем „Хари Кришна, Хари Кришна, Кришна, Кришна, Хари, Хари, Хари Рама, Хари Рама, Рама, Рама, Хари, Хари…“ Чланови овог покрета су вегетаријанци, верују у карму (делање, чин, подвиг) и реинкарнацију (поновно оваплоћење). Култови су им идолопоклонички. Носе индијска имена и одећу, брију главе, иако многи од њих нису Индијци (Индуси).

Код нас своје учење шире продајом, па чак и бесплатним дељењем књига, организовањем предавања и концерата, што све раде врло организовано и упорно. Да би што лакше придобили нове чланове, говоре да је Исус Христос један од њихових учитеља.

Ми не можемо прихватити учење овог покрета, а поготово да је Господ Исус Христос један од њихових учитеља. Што се тиче њиховог учења о карми и реинкарнацији, морамо рећи да је оно супротно учењу наше Цркве, јер је уперено против поштовања светитеља. Ако би ово учење било исправно, како бисмо могли поштовати и прослављати светитеље, кад не знамо у ком и каквом облику су се досад појављивали и у каквом ће се појављивати убудуће. Они сигурно не би сада били онакви каквим их замишљамо и поштујемо. Исто тако, ако би учење о реинкарнацији било исправно, било би непотребно наше сећање на наше умрле претке, биле би излишне молитве за покој (упокојити, значи сачувати) њихових душа. Ово учење је уперено и против моралног закона и човекове одговорности за учињена дела. Зашто би неко био одговоран за оно што је у неком другом облику учинио? Морамо рећи да је учење о реинкарнацији врло апсурдно.

Наша Црква не тражи од својих чланова да буду вегетаријанци али тражи умереност у свему, па и у јелу. На први поглед припадници овог покрета могу својом мирноћом, проповедањем уздржљивости, тежњом за познањем Бога, истине, правде, да обману и преваре оне који су лаковерни и не познају довољно своју веру. Због тога је потребно да се такви образују у духу своје православне вере, да долазе у храмове на богослужења и да живе онако како Господ Исус Христос, наш Спаситељ, тражи од својих следбеника.

САТАНИСТИ

Међу многим сектама и покретима који делују на нашим просторима, све више се својим деловањем и погубним утицајем истичу сатанисти. За разлику од других, они нису званично регистровани, па се зато тајно окупљају по приватним становима својих чланова, по гробљима и другим местима. И они су у Европу и на наше просторе дошли из Америке. У Америци имају чак и своју цркву (!!!), коју је основао Антон Лавеј у Сан Франциску 1966. године. Поред њега сатанисти поштују и Алистера Кроулија, који је говорио за себе да му је име 666, односно Антихрист.

Сатанисти врше црне мисе на којима ритуално жртвују животиње. То чине и овде код нас, на својим скуповима. На овим скуповима се такође дрогирају, опијају, оргијају, а све то уз величање Луцифера – Сатане. Том приликом руже Христа и говоре да је Сатана већи и моћнији од Њега.

О њима и њиховом деловању код нас, писала је и дневна штампа. Они су у околини Трстеника демолирали православне храмове и гробља, на којима су чупали крстове и рушили и ломили споменике. Штампа је, такође, забележила и убиства која су починили припадници ове секте. Неки од њих су затим извршили и самоубиства. .,

Сатанисти и овде код нас, највише присталица имају међу младима. Због тога је потребно да их опомињемо на погубно деловање сатаниста и да их упутимо на прави пут вере и прави и једини исправни начин живота. Господ Исус Христос нас је преко Својих апостола упозорио да ћемо имати невоља, али нам је рекао да се не плашимо ако у Њега верујемо, је је Он са нама „у све дане до свршетка вијека“ (Мт28,20). Наш народ има једну дивну изреку, која просто извире из ових Спаситељевих речи, а она гласи: Ако је Бог са нама, ко ће против нас?

ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНА МЕДИТАЦИЈА

Оснивач покрета је Махариши Махеш Јоги. ТМ, је по њему, техника која помаже развој физичких и менталних способности. Полазницима виших течајева обећавају се натприродни дарови (левитација). ТМ има своје следбенике по многим градовима унутрашњости Србије. Њихов метод рада састоји се у пропагирању идеја путем предавања и штампе, али инсистирају на томе да нису религиозни покрет већ школа усавршавања. За мантрање и медитацију, поред источњачких магијских формула, користе „Оче наш…“ и Исусову молитву.

БАХАЈСКА ВЕРА

Оснивач је персијанац Бахаулах. 1863. године објавио је да је он последњи учитељ религијског препорода. Пре њега су били: Аврам, Мојсије, Буда, Заратустра, Исус и Мухамед. Секта у свету броји, према њиховој статистици, око 4 милиона чланова. Главни центар је у Хаифи у Израелу. Проповедају уједињење света и једну светску религију. Тврде да верска истина није апсолутна. Главни циљ живљења на земљи је успостављање светске федерације. Секта ради на принципу тајности, а нове чланове врбују преко својих проверених чланова. Структура и седиште за сада су непознати.

ОРДО ТЕМПЛИ ОРИЈЕНТИС

За ову групу задужени су Владимир и Маја Мадић са Новог Београда. То је окултистичка и црномагијска група заснована на учењу енглеског сатанисте Алистера Кроулија, чије је магијско име било „Велика звер 666″. Уче да је једини закон за човека да ради оно што хоће. Практикује најгнусније облике изопачене сексуалне магије. Баве се призивањем демона. Имају развијену издавачку делатност и објављују луксузна издања магијске литературе, нарочито Кроулијевих књига које се могу купити у свим београдским књижарама. И они су тајна организација. Настоје да заврбују младе из богатих кругова и њима се служе за своје гнусне обреде. Термине у својим програмима давала им је ТВ Београд и ТВ Политика.

РОЗЕНКРОЈЦЕРИ

                                         (Међународна школа ружиног крста, седиште у Земуну)

Настали су у 17. веку када је протестантски теолог Јохан Валентин Андреа написао дело „Алхемијска гозба Кристијана Розенкројца“. Постоји више фракција овог покрета. Њихово главно учење је да човек постаје бог усвајањем окултног знања а тврде да је хришћанство – Црква то знање изопачила. Хвале се да су ученици гностика, манихејаца, богумила и сличних јеретика. Проповедају реинкарнацију и уче да је људска телесност сама по себи грех. Издају књиге и брошуре. Главни метод рада су предавања и разговори. Постоје разрађени розенкројцерски ритуали. Привлачни су за интелектуалну и полуинтелектуалну публику.

ШРИ ЂИНМОЈ ЦЕНТАР

Овај источњачки покрет основао је Шри Ћинмој (рођен 1931. године у Индији). Године 1964. отишао је у САД. Он је гуру (учитељ) који има преко стотину центара широм света. Као и код свих хиндуиста, учи се да је човек по природи божанствен и да кроз медитацију он ту божанственост открива. Присталице Шри Ћинмоја поред медитације баве се сликањем, поезијом, плесом и музиком коју компонује сам гуру. Музика је магијска, чулна и привлачна. Шри Ћинмој сарађује са Уједињеним нацијама (води медитацију за амбасадоре УН). Циљ им је да придобију младе под паролом ширења мира и љубави у свету. 1991. године УН су организовале трку за мир у сарадњи са Шри Ћинмојем, а та трка прошла је и кроз Србију па је у то име био позван на отварање те манифестације и Патријарх српски који срећом није отишао. Очито то није била обична спортска манифестација већ је имала окултистички предзнак.

БИХАРСКА ШКОЛА ЈОГЕ

Оснивач овог покрета је Свами Сатјананда Сарасвати, који је 1963. основао међународну школу за јогу. Његово учење је пантеистичко и слично осталим индијским учењима. Покушао је да створи синтезу свих јога техника. Његови следбеници се баве медитацијом и циљ им је да придобију што више младих.

ОШО РАЈНЕШ

Ошо Рајнеш је у Индији направио синтезу источњачких учења додавши хиндуизму и Зен Будизам, али и хришћанску гностику. За Србију му је заступник извесни Слободан Векић (Свами Девананда).

ЊУ ЕЈЏ – НОВО ДОБА

Покрет је настао из теозофије и основала га је Алиса Бејли 1945. године. Уједињује магију, окултизам, вештичарство, паганство назови – хришћанска откривења итд. Јако су популарни у свету. Само у Немачкој су имали 500 хиљада следбеника 1988. године. Циљ покрета је стварање једне светске религије. Следбеници покрета верују у извесног окултисту који се представља као Христ Метреја, а живи у Лондону. Метреја сматрају за коначног месију и тврде да ће се ускоро успоставити земаљски рај. Уче да су све религије једнаке као и то да је завршена епоха хришћанства која је била у зодијачком знаку рибе. По њима отпочела је епоха водолије која ће донети промену свести и светски мир. У оквиру Њу Ејџа делује велики број покрета, од еколошких до антиратних, што изгледа врло позитивно. Имају своју музику (рок група „Ејсид хаус“) а ради постизања неких мистичних стања користе опаку синтетичку дрогу „ејсид“.

САИ БАБИН ПОКРЕТ

Представник за Србију је Весна Крмпотић, књижевник.

Саи Баба је 60 годишњи индуски гуру с великим магијским моћима којима привлачи своје следбенике. За себе тврди да је оваплоћени бог и да ће се све религије ускоро ујединити, јер је он месија свих религија. Саи Бабини следбеници намеравају да храм универзалне религије у Србији подигну на ушћу Саве у Дунав. Имају велику медијску пропаганду нарочито у популарној штампи (ТВ Ревији). Сматрају да је Београд једно од средишта светског уједињења и намере су им стога веома озбиљне. Симбол им је крст у чијем је центру срце, јер по њима „стари крст“ симболише патњу и страдање, а доба које наилази јесте доба свеопште љубави и среће. Инсистирају на уклањању лика Господњег с крста. У Саи Бабином центру у Индији постоји макета храма Светог Саве на Врачару коју су му донели поклоници из Србије.

БЕЛА ГНОСТИЧКА ЦРКВА

На челу ове организације налази се психолог и окултиста Живорад Славински, писац најтиражнијих окултистичких књига (Симболи херметизма, Психонаути унутрашњих светова, итд). Баве се окултном техником која се назива „интезив просветљења“. Симбол им је змија над којом лети голуб.

АНТРОПОЗОФИИ ТЕОЗОФИ (састанци по приватним становима)

Седиште антропозофа је у Зрењанину а активни су и на територији Београда. Имају свој часопис који се зове „Антропозофија“ и чији је садржај скоро у целини посвећен учењу Рудолфа Штајнера. Од 6. до 9. маја 1991. године, држали су семинар у палати „Пинки“. Представник за Београд је извесни Јосиф Кораћ.

Овим сажетим извештајем о окултистичким групама и источњачким религиозним групама нису обухваћене многе мање групе које свакодневно ничу, крију своја пребивалишта и места састајања, те се још не могу регистровати. Углавном уче о реинкарнацији, медитацији, магији а Христа помињу као једног од „учитеља у космичкој хијерархији“. Његово отркивење је „непотпуно“ по њима, јер „божанство еволуира“. Источњачка музика која се користи у ритуалним радњама хиндуиста, магијски је сугестивна и има деструктиван утицај на људску душу. А мантре „ОМ“ и „Харе Кришна“ остварују још погубније ефекте.

Преко штампе и других медија њихов утицај у Београду, а поуздано се зна и другим већим местима Србије, све више се шире нарочито међу младима, за које су учење о реинкарнацији и парапсихолошким моћима веома привлачни.

ПРОТЕСГАНТСКЕ СЕКТЕ

С обзиром да је учење већине протестантских секти које код нас делују, изврсно апологетски обрађено од стране о. др Лазара Милина, настојаћемо да дамо општи преглед и да обавестимо о учењима протестантских секти које су се код нас недавно појавиле.

УНИВЕРЗАЛНИ ЖИВОТ   (састају се сваког петка у хотелу„ Ексцелзиор“)

Учење ове секте заснива се на „откривењима“ која је добила „пророчица“ Габријела. Наводно признају дај еХристос Бог, али је, по њиховим речима дошло време за ново јеванђеље. Њихово учење је синкретистичко и гностичко. „Тврде да су наша канонска јеванђеља измењена од стране званичне Цркве на Васељенским саборима, а за свете оце сматрају само гностике и јеретике. Уче о реинкарнацији и монофизити су. Центар им је у Вирцбургу, у Немачкој, где стварају тзв. „Нови Јерусалим“. Чланови секте у Београду су свих узраста.

ХРИШЂАНСКА АЛИЈАНСА

Формирана је у Америци од више протестантских секти. Усмерили су деловање на источну православну Европу, где после политичких промена, виде слободан простор. Заједнички обуча вају и обилато финансирају мисионаре. Њихов рад је усмерен искључиво на младе. Имају своје сталне чланове у Србији, али им шаљу и групе, које се по правилу састоје од 4 девојке и 4 младића. Окупљају се углавном по приватним становима. Водећу улогу имају баптисти.

СЛОБОДНА ЦРКВА

Секта је настала у Црној Гори 80 тих година. Учење је засновано на „откривењима“ и визијама оснивача.

Не признају црквену јерархију ни обреде, ни учење православне цркве, али имају свој обред „ломљења хлеба „и „венчања“. Једина света књига је Свето писмо, које се на свој начин држе. Других књига немају. Окупљају младе. Чланови су млади људи, тихи и доброг понашања.

АПОКАЛИПТИЧКА СЕКТА

Тачан назив ове секте није познат, а себе називају хришћанима. Тврде да Христос не припада ниједној цркви посебно. Бог је љубав без обзира на вероисповест. Имају учење о рају и паклу, а сматрају да се до Бога стиже само путем молитве. Тврде да живимо у последњим временима. Секта је стигла из Америке. Место окупљања је испред храма Светог Марка и никад у њега не улазе. Пропаганду шире средњошколци оба пола.

Постоји читава група синкретистичко-протестантских секти које су међусобно добро повезане. Оне су 7. марта 1992. године одржале заједничку молитву. То су групе: Маслинова грана, Исус Христос, Су Адат, Велико бело братство, итд.

Протестантске заједнице су врло активне и њихови успеси у придобијању чланова су несумњиви. Очито је да су добро финансиране из иностранства, одакле им се обезбеђује пропагандни материјал. Сматрају да је тле православних земаља погодно за њихову мисионарску делатност. У Београду су врло агресивни нарочито Јеховини сведоци и адвентисти. Ове секте делују по студентским домовима и намера им је дадуховно поробе студентску омладину.

Однедавно код нас су се појавили и мормони који су већ почели са штампањем својих брошура.

ЛАЖНИ ПРОРОЦИ, ВИДОВЊАЦИ И БИОЕНЕРГЕТИЧАРИ

Лажни пророци су масовна појава данас, па их има и у нашем народу. Пре свега због те масовности, њихов утицај је врло негативан. Њихова „откривења“ објављују ТВ, радио, штампа… Да та појава може узети шире размере показује случај „главе кнеза Лазара“. Због тврдње да су Срби под проклетством зато што је глава св. Кнеза одвојена од његовог тела морао је да реагује и ЊеговаСветост Патријарх. Лажни пророци утичу на формирање јавног мњења просечних верски необразованих лица, а својим тумачењима „истина вере“ обмањују чак и делимично уцрквењење вернике.

У прилогу достављамо кратак преглед неких од најпопуларнијих.

ДЕДА МИЛОЈЕ

За популарисање деда Милоја, најзаслужнији , је извесни Павле Матић, оснивач и уредник окултистичког „Нострадамусовог магазина“. Идентитет деда Милоја није утврђен. Матић га представља као поморавског сељака, али је сасвим могуће да је реч о измишљеној личности. „Пророчанства“ су објављена у књизи „Биће тумбања по целом свету“ (Београд, јесен 1991). Књига је продана у великом тиражу. Деда Милоје учи следеће:

– постоји реинкарнација за душе изашле из убијеног тела;

– Православна црква нема истинску Библију (Свето писмо је у Ватикану, и ми треба да се „покољемо“ с католицима да бисмо га нашли); нема васкрсења из мртвих, јер „телу не може да се пресуђује“; – нема Страшног суда. „То су измислили попови да владају с народом“.

МИЛОЈКО КРЕМАНАЦ

„Наследник Тарабића и кремански пророк наших времена“. Учење му је врло слично учењу деда Милоја. Текстове о њему објављивало је „Треће око“. Говори о потреби откривања новог Јеванђеља, јер су право Јеванђеље сакрили, изопачили неки од учитеља на васељенским саборима. Православље ће се ускоро реформисати, а Срби ће се вратити свом старом словенском учењу и прикључити се реформи.

КЛЕОПАТРА, ВАВА, БУБА…

Медијске су „звезде“. Појављују се на Телевизији, у ревијама и неким другим јавним гласилима. Баве се прорицањем судбине појединаца, али „предвиђају“ и политичке догађаје. Њихов утицај је због сталне рекламе у средствима јавног информисања, осетан. Немају везе са православљем, али се труде, према приликама, да се и тако прикажу.

АСТРОЛОЗИ

Астрологија, данас веома популарна на Западу, пренета је пре неколико година преко Љубљане и Загреба.

Веровање у хороскоп је најмасовнија појава међу данашњом српском омладином, а разне врсте хороскопа (кинески, индијански, индијски) омиљена су литература. Астролошка пракса потиче из асировавилонске магије и код оних који верују у астролошка прорицања може да развије нездрави фатализам источњачког типа. Пратеће појаве су друге врачарске вештине: геомантија, хиромантија, гатање по „ји ђингу“, Једна од најактивнијих списатељица хороскопа је извесна Оља Бакић која се представља као православна. Свом имену придодала је и титулу „хаџи“ да би тај утисак појачала. Ту је и Миља Вујановић, звана Регулус, некадашња глумица и ТВ водитељка, а данас учитељ астрологије и једна од кључних личности у Саи Бабином центру за Београд. Има емисију на ТВ Политици, рубрику у ТВ Ревији, а повремено се појављује у популарним женским и породичним часописима.

БИОЕНЕРГЕТИЧАРИ

Учење о биоенергији је новијег датума и заснива се на неколико теорија (живот и магнетизам, учење о аури, постојање парапсихолошких феномена, телекинеза и телепатија). Мада наизглед „научноутемељена“, учење о биоенергији је једна од многобројних трансформација источњачких окултних менталних техника. (За шире упознавање свега што је негативно у овој области може послужити изврсна књига Санкт Петерсбуршког презвитера Родиона, „Људи и демони – начин на који злодуси кушају модерног човека“, издање Санкт Петерсбург 1991.) Биоенергетичари обећавају „чудотворна“ исцељења од најтежих болести и имају широку популарност. Карактеристичан је случај руског „исцелитеља“ Алана Чумака, чија је пластифицирана фотографија с „чудотворним“ моћима вишекратно објављивана на телевизији и у најтиражнијим београдским ревијама! Тврђено је да ова сличица може да, „освешта“ воду и одстрани бол.

Као и увек када је у питању неправославна духовност мора се обратити пажња на горе описане појаве зато што оне, иако нису директно усмерене против цркве и њених верних, ипак растачу и ослабљују ионако обезбожени национални организам.

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ

Наш извештај је, како смо већ напоменули, непотпун управо стога што су секте и групације о којима смо говорили веома проточне, а њихов утицај велики због медијске пропаганде.

Верско васпитање народа преузима сумњива штампа, попут листа „Вера“ (издање „Борбине“ штампарије) који не само да изједначава православље с осталим религијама, него га и погрешно тумачи (објављује се, рецимо, „православни хороскоп“ заснован на дану рођења и свецу заштитнику). На жалост многи православни верници лаковерно се поводе за примамљивом спољашношћу онога што је далеко од светоотачког предања. Томе доприносе неки појединци (довољно је поменути „хаотичну теологију“ Милића од Мачве и њему сличних), али и неке институције блиске Цркви (било је случајева да се у неким од продавница свештеничке задруге купцима нуде „Нострадамусова пророчанства“ и „Вечити календар“),

Очито је да је Православна Србија на великом удару секти и покрета који су у директној супротности са нашим Вјерују. По свему судећи, поред чињенице да су добро снабдевене и финансиране из иностранства, њиховој појави погодује читава друштвена ситуација у Србији (стање безнађа и запуштености сваке врсте). Дубоки продор окултизма погубан је за младе душе. Једно мало истраживање у основној школи „Радојка Лакић“ у Београду, показало је да се ученици седмог разреда увелико баве спиритизмом не схватајући његово право значење. У многим књижарама могу ,се наћи и сатанистичке књиге (рецимо Кроулијева дела или антологија црномагијских текстова „Црни сабат“).

Магијски култови и источњачке религије које долазе међу нас припадају примитивној религијској свести и по својој „дубини“ далеко су од пуноте православног исповедања Богочовечанске истине. Али, пошто су прилагођене начину мишљења данашњег човека (обезбоженог и расцрквењеног) и да се велегласно пропагирају, имају успеха и у нашој средини. Зато ова појава ниуком случају није безопасна како би у први мах могло да изгледа. Потребна је широка унутрашња и спољашња мисија Српске православне цркве да би се наши верни заштитили од утицаја ове накарадне религиозности.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s