О молитви са сузама, греху и покајању

Suze-Gospod-200x200

1. Људски је пасти и бити рањен – чак и кад би људски живот на земљи трајао само један једини дан, његове мисли су још од малена наклоњене злу (в. Пост. 8;21). Међутим, пасти и потом не устати уопште није људски. Покајање васпоставља човека; оно нам је дато да бисмо и након крштења исцељивали душу. Кад оно не би постојало, тешко да би се човек уопште могао спасти. Управо због тога врлина покајања траје све док је човек жив, јер једино савршени не греше. Чеда моја, кад год видите да вас ваше мисли прекоревају због неког греха, истог часа узмите лек: покајте се, јецајте, исповедите се и, гле, вратићете се у своје претходно, боље стање.
2. Након што се Јуда Издајник посветио Господу и постао причасник Његове благодати, творио је чуда заједно са осталим апостолима, али је на крају потонуо.
Међутим, починак у спокојној луци вечног блаженства подарен је разбојнику који је чинио безбожна, рђава и неморална дела, али је завапио за милост.
Народ јеврејски, који је добио обећање од Бога и од Њега био називан изабраним, задобијеним и светим (в. 1. Петр. 2;9) био је ослепљен и заувек је изгубио Бога.
С друге стране, варварски народи који су по својим делима били слични блудници, примили су еванђеље и наследили оно што је Израиљ одбио: Бога.
Према томе, нека је далеко од вас очајање и безнађе! Ма колико да смо грешни, увек би требало да очи своје душе окренемо ка Богу и да му поверимо саме себе, као што слуге поверавају живот рукама својих господара. На тај начин, увек управљајмо наше очи на Господа, верујући у Његову милост док се не смилује на нас (в. Пс. 123;2).
3. Човеков пад у телесну смрт, као и последице изгона и нашег отуђења од нашег благог Небеског Оца, довеле су до закона греха који се супротставља закону Божијем (в. Рим. 7;23).
Човек је од малена потчињен закону греха као наклоности, призиву и лукавству (в. Пост. 8;21).
Та наклоност према злу, као прародитељско наслеђе и знак, плод и остатак древног раздвајања од извора среће, природно је задобила велике размере у људској природи и привукла је ка лукавству. Природно је да су за децу Адама и Еве отуда уследили жалосни догађаји.
Васпостављање древног усиновљења посредством крсне смрти Господа Исуса водило је вечном спасењу. То, међутим, није уклонило закон греха који је постојао у човеку. То не значи да Бог то није могао да учини – јер и једна једина кап страшне и свете крви Исусове може све да преобрази – него да му је Он промислитељски („по икономији“) допустио да сапостоји у људској природи, како његовим посредством не би само васпитавао човека, него и зато да би се кроз њега испољиле намере сваког појединца.
Свето писмо каже да Бог није допустио Исусу, сину Навиновом, да уништи све околне идолопоклоничке народе и да је неке оставио како би посредством њих научио синове Израиљеве вештини ратовања (в. Ис. Нав. 17;13).
Када овај закон греха не наиђе на храброг противника, односно на човека добрих намера који као своје оружје има божанске заповести и наредбе, надјачаће и заробити духовног борца. Одузеће му божанско оружје, а затим га повући ка грешном животу.
Из свега овога и многих других ствари изводимо истинит закључак да су све несреће у човековом животу последице његовог пада из првобитне бесмртности у смртност. Осим тога, видимо да спасоносна жртва Богочовека Исуса промислитељски није уклонила закон греха који постоји у човеку – да би га њиме поучила, али и због многих других спасоносних разлога – како би га помоћу овог закона учинила мудрим наследником вечних добара Божијих.
4. Како те нађем, тако ћу ти и судити (в. Јез. 33;20). Да, то је вредност једногтренутка! Да ли ће те затећи у покајању? Да ли ће те сусрести док се исповедаш? Да ли ће те сустићи док говориш Оче, сагреших небу и Теби (Лк. 15;18)? Да ли ће ти прићи док проливаш сузе истинског покајања и самопрекоревања? Да, Бог ће одлуку донети у једном тренутку: Веран је Господ у речима Својим (Пс. 144;13 по Септуагинти).
Ако те пак нађе у нечему другом, о човече, отвориће се очи твоје душе и видећеш шта си изгубио, али каква ће тада корист бити од тога? Ако Бог осуди човека, покајање је бескорисно. Када се заврши „вашар“ овог живота, узалудна ће бити многоглагољивост! Тада је све свршено!
О, како је то велико тајинство! О, Боже мој, мој слатки Исусе, отвори очи моје душе да бих сасвим јасно могао да видим велико тајинство мог вечног спасења, да бих уз помоћ Твоје благодати припремио попутнину и да се не бих бескорисно кајао на самом крају свог живота. Као што видиш, ја баш ништа не чиним и потпуно сам губав од страсти. Подари ми сузе и савршено покајање пре него што дође задњи час, када ћу зачути Твој глас: Нареди за своју кућу, јер ћеш умрети и нећеш бити жив (Ис. 38;1).
5. Покајање је бесконачно. Уз помоћ благодати Божије, човек може усавршавати све своје врлине, али се нико не може савршено покајати. Покајање нам је потребно до последњег даха, јер и за трен ока можемо сагрешити.
О, како је добар Бог! Праведно ћемо бити кажњени и ја и остали грешници, јер смо превидели бесконачно милосрђе небеског Оца. Иако као људи грешимо, неодлучни смо да признамо: „Сагреших!“ Како то и можемо да кажемо кад смо сви ми, а најпре ја сам, заборавни, лењи и горди? Све су то велике препреке на путу ка смирењу! Христос нам је Својим Крстом показао тај пут али ми, на нашу велику жалост, не обраћамо пажњу на то.
Време протиче, године пролазе, и ми се све више приближавамо вечности. Ми то видимо, а ипак нас везује духовна обамрлост док не будемо, а ја пре свих осталих, бачени у пакао.
Боже мој, који си човечанство избавио од робовања непријатељу, избави и нас од будуће осуде! Ти ћеш судити свету и свакоме ћеш дати према делима његовим.
Нека твојим молитвама и моја убога душа нађе милост кад јој се буде судило. Плашим се да сусретнем страшног Судију, јер ме прекорева моја савест.
6. Послушање, одсецање самовоље, самоосуђивање и трпљење уопште, представљају темеље душе, док топлину и ревност подржавају сузе. Ако желиш да будеш усрдан до краја живота, непрестано ревнуј на сузама. Ако имаш такве сузе, немој страховати, јер ћеш сачувати жар чежње за спасењем.
Природно је да вода угаси ватру. Међутим, знамо да вода Божија која истиче из очију покајника не распламсава вештаствену него божанствену ватру која спаљује непријатељски коров.
7. Буди далеко од греха и настој да очуваш своју чистоту. Моли се смиреног духа и скрушеног срца. Одагнај сваку злу помисао која покуша да те оскрнави и призови Исуса Христа који ће ти одмах притећи у помоћ.
Све се дешава због љубави Божије, да бисмо се васпитали и научили премудрости Божијој, да би се постидео кушач и прославио Бог.
Никад не губи наду. Никад не буди обесхрабрен. Никад немој губити трпљење него све претрпи љубави Христове ради, јер је Он ради нас претрпео крсну смрт. Ругали су му се и сматрали га ђавоиманим, а Он је претрпео још много тога ради нашег спасења.
Сећај се смрти. Сећај је се у свему, јер ће то смирити (унизити, скрушити) срце и изазвати плач по Богу, умилење и сузе. Након тога, у души ће се појавити мир и спокојство, и она ће се наћи у другом, блаженом свету.
8. Искрено се покајмо. Исповедимо се искрено и исцрпно. Непрестано размишљајмо о суду Божијем и Његовим одлукама и говоримо: „Питам се хоћу ли се спасти или ћу се суочити са пакленим мукама?“ Сад је време да пролијемо сузе покајања и то непрестано треба да чинимо. О, колико би требало да размишљамо о томе да ли је наша душа бела и чиста! Ми је морамо очистити, иначе нећемо бити у стању да станемо пред Христа онакви какви смо сада.

* * * * *

Размишљање о смрти не би требало да нас удаљи од уобичајеног правила нашег монашког живота.
9. Колико је драгоцено време садашњег живота! Свакиминут има велику вредност, јер током једног минута можеморазмишљати о мноштву ствари, било добрих, било рћавих. Једна побожна помисао може нас уздићи до неба, док нас једнађаволска помисао може бацити у пакао. Видиш ли колико једрагоцен сваки минут садашњег живота! Ми, на жалост, неразмишљамо о томе, тако да нам бескорисно пролазе минути,дани и године. Да ли само бескорисно? Колико смо штете претрпели сви ми, а најпре ја сам, а да то нисмо ни приметили!Схватићемо то једног дана, кад се наша душа буде припремала да напусти тело. На жалост, тада ће бити касно, јер вишенеће бити времена за поправљање! То морамо схватити сад,док још можемо да поставимо почетак. Искористимо драгоцено време садашњег живота! Уистину је блажен онај ко присили себе и постави почетак, јер ће једног дана бити духовно богат.
Никад није касно, јер Господ чека да се свако од нас пробуди да би га упослио. Он чека до једанаестог часа (в. Мт. 20;6) и на све начине покушава да нас пробуди.
Молим се да се сви ми пробудимо, да запалимо своје лампе и да будног ока стрпљиво сачекамо долазак Господњи, да бисмо ушли у лучезарну ложницу вечног блаженства, на свечаност блиставих ангела. Са њима ћемо појати васкрсне химне, које ће нас узносити из созерцања у созерцање и у божанско усхођење! Тада, о, тада ћемо у потпуности разумети колико је значајно да у свему присиљавамо саме себе, да су наши старци били у праву што су нас подстицали и жалостили, јер ћемо рећи: „Гле, шта сада видимо!“ Тада ће наша благодарност Богу бити бесконачна. Тада ћемо уистину приносити благодарења која ће бити достојна Бога!
10. Не губимо узалуд своје време. Царство Небеско припада подвижницима (в. Мт. 11;12). Сећајте се исхода душе, последњег часа и тренутка овог тешког раздвајања. Не заборављајмо да демони траже да у том последњем часу зграбе наше убоге душе и да их одведу у Ад.
О, каква жалост! Какав душевни бол! Како душа тада уздише! О, како је незавидан положај у којем се она тада налази! Колико ће пута човек обећати Богу да ће се променити, да ће доживотно поћи путем покајања и одрицања!
Сви ћемо стићи до тог часа, сусрешћемо се са свим овим и са још много тога. Ми ћемо тада још ревносније обећати да ћемо кренути путем покајања и духовне борбе. Замислимо да се то већ догодило и да је Бог чуо нашу молбу. Шта нам је онда преостало да учинимо? Да истинским покајањем испунимо своје обећање и да се боримо да поправимо своју душу. Гле, ово је право време за покајање и борбу! Мало-помало, скраћује се време нашег живота и ми се, и не схватајући то, приближавамо крају и гробу!
Чекају нас Суд и Судија, исто као и читаве књиге у којима су записана дела свакога од нас. Ко може то да избегне? Нико. Сви ћемо стати пред престо Христов обнажени и откривени (Јевр. 4;13) да би свако од нас поднео обрачун за учињена дела, речи и помисли. Даноноћно размишљајмо о овоме и многим сличним стварима, да бисмо своје душе повели ка плачу по Богу и сузама!
11. Као клопка која је прикривена одговарајућим насладама, грех се као нешто слатко и угодно лукаво прикрада до језика да би напао душу. Међутим, онај који је био заведен краткотрајном насладом и њеном утехом, ускоро ће увидети да је за његову душу горча од отрова и погубнија од смртоносне болести.
12. Ма шта да се догодило твојим родитељима, исповест опрашта и брише све, брате у Господу! Сети се колико је грешио блудни син (в. Лк. 16;19-31) и колико је жалостио оца својим развратним животом. Али, када се покајао, отац је одмах раширио руке и прошлост је била избрисана као да се ништа није ни догодило.
Исцелење за твоје несрећне родитеље већ се појавило, јер ће промена твог живота у духовни живот све поправити. Будући да се сада налазе у истинском животу, Бог их је обавестио о твојој промени и покајању, као и о твојим милосрдним делима и поменима који су за њих одслужени.
Ако нам Бог опрашта и када сагрешимо против Њега као свог истинског Оца без обзира на то шта смо учинили, колико ће тек бити угодно нашим родитељима, тамо у истинском животу, где јасно виде ствари. Њима је позната људска слабост и знају да младост лако погреши. Свесни су велике вештине лукавога, ђавола, који је био узрок свих недаћа, и сл. Напротив, они ће ти бити благодарни јер су твојим посредовањем добили помоћ од Бога.
Буди сасвим миран, брате. Корачај путем покајања спокојног ума и не дозволи да те обеспокојава прошлост. Што је за тобом заборави, и стреми за оним што је пред тобом (Филипљ. 3;13). Управимо поглед према циљу нашег спасења.
Нека те не обесхрабрују такве помисли. Имај храбрости, наде и одважности. Све то што подносиш јесте вештина ђаволска, којом он жели да охладни твоју наду у спасење.
Чим човек каже „сагреших“, Бог му опрашта и превиђа његове грехе.
Колико је само туговала света мајка блаженог Августина! Без обзира на то, какву је светост и богочежњивост он задобио касније!
Све се поправља покајањем. Не постоји ништа што би превазишло милосрђе Божије. „Он је милосрдан према првима и исцељује последње. Овоме даје, а ономе угађа“, каже свети Јован Златоусти. Љубав Божија све прекрива и поправља. Нико није безгрешан осим Једнога – Бога.
13. Старчево писмо духовној кћери – мирјанки
Све што си пропатила, кћери моја, догодило се због твог самопоуздања. Зар ти нисам саветовао да будеш смирена и да осуђујеш саму себе? У шта си веровала? Зар ниси знала да ће се трска поломити ако се на њу снажно ослониш и да ће ти при том посећи руку? Зар ти није позната изрека: Без мене не можете ччнити ништа (Јн. 15;5). Зар не знаш да су многи оци пали због самопоуздања?
Понизи се, осуђуј саму себе и јецај, кћери моја, да би опрала своју брачну одежду. Твој Женик, који је лепши од свих синова људских, призива те и тражи и припрема ти обитавалиште на небесима! Духовна ложница је веома раскошна! Тамо служе ангели и немој бити немарна. Устани, узми мало водe и добро опери своју брачну одежду, јер не знаш кад ће Он доћи. Време смрти је непознато, и оно долази свима нама. Не знамо у ком ће тренутку доћи.
Покај се. Погледај блудницу која је опрала пренепорочне ноге Исусове. Она је излила сузе које су биле скупоценије од мира и оне су привукле Божију милост и опроштај. Тада је зачула: Опраштају ти се греси… иди у миру (Лк. 7;48,50).
Покај се, кћери моја. Са сузама падни пред страшне ноге Господареве, зајецај и завапи: „Сагреших, Исусе мој! Прихвати моје покајање и спаси ме. Немој занемарити моје сузе. О, Радости ангела, немој се одвратити од мене, и немој ме одбацити Ти, који си савио небеса Својим снисхоћењем!“
Преклињи Христа оваквим и њима сличним речима, и буди сигурна да ћеш Његову љубав наћи утростручену!
Твоје покајање причиниће неизмерну радост ангелима и они ће сверадосно огласити: „Зауставила се! Зауставила се! Зауставила се“, односно није сасвим пала него се негде зауставила. Отргнута си из бујице и сад се поново усправљаш.
14. Време овог живота пролази тихо и неприметно, а са протицањем времена увећава се и преступ сваког човека, при чему он тога није ни свестан. Једног дана ће схватити, зачудити се и рећи: „Накупили су се толики грехови а ја, несрећник, нисам то ни знао! Тешко мени убогом, шта ме сада чека? Како ћу проћи кроз митарства?“
Да, чедо моје, то he се свима нама догодити. Сада се припремимо што је могуће брже, јер не знамо дан и час кад ће доћи Господ, закуцати на двери душе и позвати нас да се оправдамо. Према томе, будимо увек обазриви и спремни за неповратно путовање на Небеса.
15. Љубљени брате, нека нам Бог, који нас је удостојио Своје посете, подари истинско покајање, чиме ћемо ублажити Божију осуду. Истинско покајање је оно покајање које се пројављује у жаљењу због почињених грехова, у плачу по Богу, у ватреним сузама које руше тврђаве греха и у истинској и искреној исповести.
Покајање ништа не оставља неисцељеним. Да човеку није даровано покајање, нико се не би спасао.
Тријумф и победа су дати човеку посредством оружја покајања. Нека је слава једином премудром Богу, који је човеку подарио тако делотворан лек, који исцељује сваку болест све док се узима на одговарајући начин.
Боримо се, брате! Живимо у простодушности и безазлености срца као мала деца, што је и Спаситељ рекао: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско (Мт. 18;3).
Помоћу простодушности и вере бићемо слободни од рђавог сањарења које скрнави добро семе Светог Духа. Ствари ће се догађати сагласно нашој вери. Оно што посејеш, то ћеш и пожњети.
Преклињимо Бога за покајање и жаљење и Он ће нам их подарити, како би потекла бујица животодавних суза. Тада ће и наша срца донети плодове Светог Духа.
16. Моли се за мене, љубљени брате, да ми Господ подари покајање пре него што кренем на велико путовање из овог света, јер ми нисмо створени за земљу него за небеса. Тамо је Бог припремио место за Своју децу која су му послушна у свему што каже. Напротив, за све оне који су глуви за Његове божанске заповести припремио је место вечног утамничења нека нас Бог сачува од одласка на то место!
Бог нас позива кроз Свето писмо, проповеднике и духовне оце: Покајте се, јер се приближи Царство небеско (Мт. 3;2). На жалост, они који мисле да су силни и снажни не обраћају пажњу на Њега и налазе различите изговоре.
Свеблаги Бог, који жели да Своје богатство подели људима, призива оно што је слабо, понижено и ништавно (в. 1. Кор. 1;27-28). Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слепе… да ми се напуни дом (Лк. 14;21,23), каже Господ у светом Еванђељу.
Призивајући бескорисне, Бог још више прославља Своје милосрђе, а човека води ка благодарности: шта је то што губавац који се удостојио исцелења неће учинити да би исказао благодарност свом исцелитељу? Зар човек који је осуђен на вечно заточеништво неће бити благодаран свом Спаситељу?
На жалост, брате мој, ја нисам благодаран Богу због моје заборавности, тог изданка гордости, која је учинила да изгубим разум.

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ (ФИЛОТЕЈСКИ И АРИЗОНСКИ)
ОЧИНСКЕ ПОУКЕ 
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

Извор: мојеправославље

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s